Инвазија екстремиста на Дагестан
| Инвазија екстремиста на Дагестан | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Исламски џемат Дагестана Исламске међународне бригаде Ал Каида | |||||||
| Команданти и вође | |||||||
 Виктор Казанцев Магомедали Магомедов Саид Амиров |
Шамил Басајев Ибн ел Хатаб | ||||||
| Јачина | |||||||
| ~17.000 војника | ~2.000-10.000 бораца | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| 290 мртвих, 937 рањених, тешки губици Дагестанске полиције | 1.500-2.000 погинулих (по руским наводима) | ||||||
Инвазија екстремиста на Дагестан (рус. Вторжение боевиков в Дагестан) или Дагестански рат[1] (рус. Дагестанская война) (сматра се почетком Другог чеченског рата) је оружани сукоб на територији руске републике Дагестан између самопроглашеног и међународно непризнатог Исламског џамата Дагестана на једној страни и Руске Федерације на другој. Сукоб је трајао од 7. августа до 14. септембра 1999. године.
Почетком 1998, вахабистичке скупине су прогласиле независну исламску републику на подручју западног Дагестана, а оружје и муниција им је почела стизати из сусједне Чеченије ради „ослобођења Дагестана”.[2] Чеченски и дагестански вахабисти су се ујединили, а у априлу 1999, Багаудин Магомедов, „Емир исламског џемата Дагестана”, је позвао на џихад и „ослобођење Дагестана и Кавказа од руског колонијалног обруча”.[3] 7. августа 1999, око 2.000[4] чеченских бораца, које је водио Шамил Басајев, је прешло у сусједни Дагестан како би пружили подршку исламистима који су такође тражили независност од Русије.[5] Ови борци, звани Исламске међународне бригаде (ИМБ), су такође позивали све муслимане да се уједине против Русије у џихаду. Међутим, Дагестанци им нису били благонаклони јер су сматрали да је та инвазија заправо облик „чеченских територијалних претензија” на Дагестан, док су Чечени сматрали да су Дагестанци „издајице” јер им се нису придружили у борби за заједничку независност од Русије.[6] Као одговор, руске снаге су покренуле војну операцију у којој су након неколико седмица тешких борби протјерали побуњенике натраг у Чеченију.[7] Русија је у овом сукобу имала 275 погинулих и 937 рањених.[8] Око 20.000 људи је расељено, иако се већина вратила послије завршетка сукоба.[8]
Овај сукоб се каткад наводи као један од окидача за Други чеченски рат. Уз то, постоје и теорије да је Борис Березовски финансирао инвазију Дагестана те искористио везе са тајним службама како би организовао отмицу руских функционера, међу којима је био и генерал Генадиј Шпигун, на аеродрому у Грозном, што би послужило као „само-нанесена криза” и довела до новог руско-чеченског рата.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ John Pike (17. 8. 1999). „War In Dagestan”. Globalsecurity.org. Приступљено 24. 8. 2013.
- ^ Sulejmanov 2005, pp. 61.
- ^ Sulejmanov 2005, pp. 62.
- ^ Youngs 2000, pp. 15.
- ^ BBC News 2014.
- ^ Sulejmanov 2005, pp. 64.
- ^ Youngs 2000, p. 15.
- ^ а б Moscow Defense Brief 2002.
Литература
[уреди | уреди извор]- BBC News (2014). „Chechnya profile”. bbc.co.uk.
- Moscow Defense Brief (2002). „Russian Army Operations and Weaponry During Second Military Campaign in Chechnya”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2009. г. Приступљено 12. 12. 2014.
- Sulejmanov, Emil (2005). „Chechnya, Wahabism and the Invasion of Dagestan” (PDF). Middle East Review of International Affairs, Vol. 9, No. 4. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 11. 2014. г. Приступљено 12. 12. 2014.
- Szászdi, Lajos F. (2008). Russian civil-military relations and the origins of the second Chechen war. University Press of America. ISBN 978-0-7618-4178-4.
- Youngs, Tim (2000). „The Conflict in Chechnya – Research Paper 00/14” (PDF). Дом комуна.[мртва веза]
